Немогуће је поредити човека са човеком.

Немогуће је, зато што су два човека – два света, два звездана јата, два космоса!

Сваки је човек јединствен, и непоновљив.

Једна те иста болест у два човека, није једна те иста болест, већ две различите болести!

Стога, задатак лекара није да лечи болест, него да исцељује човека.

Лекарство будућности мора бити усредсређено на човека, а не на болест.

Јер, спрам човека је и болест, будући да је сваки човек избором својим предодређен за неке болести.

Али, шта је болест? – Пријатељ, или непријатељ?

Сваки човек, на свако задато питање, може дати само (и једино!) свој одговор.

То је одговор присутног, датог и суштог човека.

Суштог човека, а не било којег човека!

Кад год упоређујемо човека са човеком, чинимо велику грешку, и велику неправду.

Грешку према себи, а неправду према Створитељу.

Јер нема поређења два човека; нема упоређивања човека са човеком!

Колико људи, толико и светова.

У једноме привидном свету на Земљи – гле! миријаде светова суштих.

У једноме видљивом – миријарде невидљивих!

Отуда наш први и једини задатак није познање света, већ самопознање.

Кад (с)познаш себе – познао си све!

Никада не можеш познати другог – можеш познати једино себе!

Ако не познаш себе, ништа познао ниси.

Јер сва знања о некоме и о нечему, нису сушта знања, и нису твоја знања.

У теби све пребива; и све што постоји у ПраВасељени и у теби обитава.

Сунца, планете, звезде и звездана јата, заиста, нису тамо негде далеко, и изван тебе, већ управо у теби, у бићу и суштаству твојему.

Али, то само ти можеш познати; не може познати неко уместо тебе, и за тебе.

И, зато, не упоређуј, никада више, човека са човеком, јер ћеш се изгубити у бесмисленом поређењу!