Препевано казивање Владана Пантелића,

ведсрбског исцелитеља.

 

Самоисцелење јесте једино истинско исцелење.

Исцелити себе, значи: учинити целим себе!

Учинити целим и потпуним себе –

на свим ступњевима живљења, на свим пољима бивствовања.

Ма шта ми мислили, болест није наш непријатељ.

Није непријатељ, а може да буде пријатељ, само ако смо отворени према Животу и Бивању.

Бити отворен према Животу и Бивању, значи: слушати свој унутарњи глас, глас Бога Живога у себи!

Да би био исцељен, мораш бити духован.

Мораш бити на Путу Светлости.

Не можеш бити исцељен, не можеш бити здрав и потпун, ако ниси усаображен са Великим Духом Стварања.

Лажу вас сви они исцелитељи, лекари и лечници, који вам казују да ћете бити здрави и исцељени и без духовности, и без посвећења и посвећеништва.

Такве су лажи веома опасне и погубне, јер без духовности, јер без Духа Стварања, напросто, нема ни Здравља нити Живота.

Ми смо саздани од многих овоја, од многих тела, од многих душа; ми смо бића потпуна и посвећена, бића на Путу Обожења.

Ово наше видљиво тело, јесте само једно од многих (невидљивих) тела.

Не можемо ми лечити само ово видљиво тело, занемаривши сва друга (невидљива) тела!

Чак и да излечимо ово видљиво тело, чак и да га исцелимо, болест ће се повратити, убрзо, само зато што смо занемарили она невидљива тела која су понад и изван овог видљивог тела.

Зато и кажемо, да је самоисцелење једино истинско исцелење!