Ми не знамо Истину о својим Прецима.

Оно што мислимо да знамо о својим Прецима, то није Истина о нашим Прецима.

Нас су само убедили, да је оно што смо у школи учили,  на часовима повеснице – Истина о нашим Прецима!

Школе не постоје зато да би се у њима предавала Истина, да би се стицала Знања о Битном и Суштаственом, да би се детиње душе оплемениле и обогатиле божанским и животним врлинама, већ су школе створене стога, да би се у њима извршило преумљење будућих поданика, будућих послушника, будућих покорника и будућих врлих робова.

Истина о нашим Прецима, као и о нама самима, није у школским уџбеницима, није у књигама признатих научника (професора, доктора и академика) – не, ту нема Истине! – Истина је у Предању:

у митовима, у бајкама, у песмама, у поезији!

Истина је у нама; Истина је у Акаши.

Школа потире машту, потире стваралачко сневање, потире осећање за уметничку лепоту, потире осећаје за племенитост и узвишеност, за праведност и правичност, за храброст и неустрашивост.

Школа је у служби потуљених, лукавих, подмуклих и злих владара из сенки, који су, већ двадесет векова, у спрези са званичним црквама и религијама, у спрези са свим краљевским и владарским породицама, у спрези са свим светским владама и државама.

Од наших племенитих и божанских Предака, који су знали и живели Истину, Лепоту, Доброту и Љубав, јудео-кршћанство је, у великој завери са свим нижим расама,  створило дивљаке.

И ми смо у школи учили да су наши Преци били дивљаци, да ништа нису знали, да ништа нису умели, и да су били бесловесни.

Били су бесловесни пре покрштавања, а онда су, наједном и изненада (неким јудео-кршћанским чудима и мађијама!), скоро преконоћ – постали словесни, самосвесни и самобитни; постали су уметници и градитељи, постали су песници и мислиоци!

Зар ви, још увек, верујете у те јудео-кршћанске лажи?!

Знам, заиста знам, да не верујете, зато вам ово и пишем у песничком надахнућу.

Пишем вам зарад Лепоте писања.

Знам да је Истина у вама, и у вашем Унутарњем Бићу.

И знам да је Акаша у вама,

 и да сте ви у Акаши!

Без те Једине Истине,

нема ни Живота са Смислом.

А Живот са Смислом јесте –

Живот у Вечности!