(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Седим у својему врту за тиховање, уз умилно зрикање-појање зрикаваца, загледан у далека звездана јата.

Са Дунава подујухе топао дашак, мрсећи косе сетно-разиграних, тужних и радосних ива.

Пун Месец, огроман, румен и жут, понад модрог горја у даљини.

Разговарам са Прецима, давно уснулим, што обитавају у Језгру звезданих јата, у Ирију Сварогову.

Разговарам са свим видљивим и невидљивим бићима, из свих појавних и непојавних светова.

 

02

Нећу да тугујем!

У свету има радости, у свету љубави, у свету има лепоте, у свету има доброте.

У свету има дивних људи које никада срести нећу; у свету има племенитих душа које никада упознати нећу; у свету има лепих бића која никада видети нећу.

И знам да у свету толико тајни има –

које никада открити нећу,

које никада познати нећу!

 

03

Свако се од нас рађа у својему свету.

То је само привид, варка и опсена, да се сви рађамо у истоме свету!

Овај је свет за свакога од нас другачији.

За некога је овај свет врт светлости, а за некога мрачна мочвара.

Свако од нас из својега унутарњег бића види и сазерцава овај свет.

И, свако од нас из свог унутањег бића и суштаства исијава или светлост или таму.

Свако од нас исијава оно што скрива у својему унутарњем свету.

Овај је свет само пресликани наш унутарњи свет.

Ако смо биће светлости, онда ће светлост и бити око нас; ако смо биће таме, онда ће тама и бити око нас.

Од наших мисли, од наших осећања, од наших речи, и од наших дела зависи судбина овога света, као и свих иних, знаних и незнаних, минулих и будућих светова.

Ми смо творци властите судбине.

Ми смо творци властитих светова.

 

04

Када се, на тренутак, осврнете око себе –

видите свет у расулу, видите збуњене и преплашене, видите несрећне и очајне, видите болесне и умируће.

И, ма колико желели, ви ту ништа не можете да учините!

Ви можете бити тужни, несрећни и очајни, можете осећати дубоке душевне јади, може вам се цепати срце од боли, али, да промените свет, да људима олакшате патње и боли – не, ништа ви ту не можете!

Ви ћете им највише помоћи тако када себе учините срећним бићем, када себе учините радосним бићем, када себе учините бићем љубави, па им, потом, из свог унтарњег бића, из свог смирења и тишине, пошаљете срећу, пошаљете радост, пошаљете љубав.

Спасите себе, и спасили сте свет!

 

05

Не, нећете постати себични ако себе свим бићем својим љубите – напротив! тек тада ћете моћи истински да љубите сва бића сушта у свим световима.