(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ово је време владавине бесловесних.

Време ругања Духу Стваралачком.

Време спрдње и поруге.

Свако се свакоме руга, па се, на концу, свако и самоме себи руга.

Какав нараштај, такав и дух времена!

По чему ће ово време бити упамћено?

По бесловесности света бесловесног.

 

02

Све што видиш, чујеш и осећаш – то си ти сам!

Све си ти сам, и свуда си ти сам.

Какав си, такав је и свет.

Кад видиш лепоту, знај да је то лепота твоје душе.

Кад  чујеш доброту, знај да је то доброта твога бића.

Кад осетиш љубав, знај да је то љубав твога срца.

Ни лепоте, ни доброте, ни љубави, заиста, не би било, да није твоје душе, да није твојега бића,

да није твога срца.

 

03

Да немамо водича из виших духовних светова, ми не бисмо, ни на трен један, опстали у овоме свету!

На сваком кораку, у сваком трену, ми смо изложени опасности.

Сваки лудак (свакога дана, и свакога часа у дану), може да баци атомску бомбу, те да уништи нас, да уништи свеколик живот на Мајци Земљи.

Да будно не бдије над нама Велики Дух Стварања, нигде нас и не би било.

По томе се најбоље види, колико смо драги и мили, колико смо важни и битни –

Великом Створитељу!

 

04

А колико смо важни и битни себи?

Понашамо се тако, као да уопште нисмо важни и битни себи!

А, ако нисмо важни и битни себи, онда никоме и нећемо бити –

важни и битни.

Ако ми не љубимо себе, што би нас ико љубио?!

 

05

Праштај онима које љубиш, јер и они су теби, знај, све твоје грешке, грехе и заблуде давно опростили!

И, на концу, праштај и самоме себи!

Ако си опростио себи, и ако си си се помирио са собом, онда си ти већ Путник Путујући на Путу Светлости.