(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ми смо у Времену, а Вечност је у нама.

У исти мах, гле, обитавамо, како у Бићу Времена, тако и у Суштаству Вечности!

Није Време у Вечности, него је Вечност скривена у Времену.

Бескрајно Време није Вечност, већ сушта супротност и опречност Вечности.

Бескрајно Време не само што поништава Вечност, но потире и Само Биће Времена.

Свака Бескрајност тежи ка Првобитној Коначности, тежи ка поништењу Саме Бескрајности.

 

02

Сварогов КолоВрт јесте Завојни Пут кроз Пространства појавне и непојавне ПраВасељене.

На том Путу не постоји Напред и Натраг, Горе и Доле, Лево и Десно, већ је то путовање без путовања, кретање без кретања.

Путник путујући не путује на Путу, него Пут из Бића Путника путујућег исходи.

Путовање је привид, варка и опсена.

Путовање је мировање; путовање је некретање; путовање је не-путовање!

 

03

Само  Оно што је у вечном мировању –

најбрже путује.

Божански Дух у нама, који вечно мирује, бива, у исти мах, свуда присутан.

Све што је у покрету, никуда не путује, и никамо не стиже.

Звездана јата, која су у појавном свету од нас удаљена милијарде и милијарде светлосних година, у непојавном свету, гле, јесу тик у нас!

И, не само што су далека звездана јата тик уз нас, него су, зацело, и унутра у нама!

Што је далеко, то је близу; што је најдаље, то је –

најближе!

 

04

Вера наших Предака превазилази свако веровање, појимање и схватање у земаљским пространствима.

Вера наших Предака јесте Знање Сушто; Знање произишло из Самог Духа Стварања.

Знање које можемо појмити и схватити тек када у Духу надиђемо осми илити узрочно-последични Ступањ Лествице Духовног Успења.

Оно што налазимо у земаљским књигама, није Истина о нашим Древним Прецима.

Истина о Прецима таји се, и чува, у Акаши.

 

05

Сварог, Мокоша, Перун, Србона, Даждбог, као и ини Богови наши, обитавају, истовремено, у свих дванаест пространстава појавно-непојавне ПраВасељене.

Они су у свакоме трену, у исти мах, свуда присутни.

Истовремено пребивају, како на самом Почетку, тако и на самом Свршетку Правасељене.

Наши Богови нису некамо далеко изван нас, далеко од нас у неким магловитим пространствима.

Не! – Они су у нама, Они су сушти и суштаствени део нас!

Наши Богови – то смо ми!