(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Ми живимо у најлепшем времену,

у времену које у себи сажима

сва минула и будућа времена.

Обитавамо у добу откривања

великих тајних знања;

у добу када се сва учења,

и све науке,

узносе на виши ступањ

космичке духовности.

 

02

Овако ми данас бесеђаше Драгослав Бајагић, док смо седели у мојему врту за тиховање, а на левој обали Дунава.

Срели смо се по први пут, али смо и он и ја имали осећај, да се већ вековима однекуд знамо.

То је тајинствени пут мистика и посвећеника, из свих (минулих и будућих) времена и пространстава, који, и без договора, трагају за једним те истим тајнама,  знањима, сазнањима, истинама и суштаствима.

Схватио сам, да мој пријатељ живи оно о чему ја пишем и певам; да смо нас двојица, не знајући један за другога, и путујући различитим унутарњим путевима, дошли до истих космичких и духовних окрића.

 

03

Повратак на НадПочетак, рече ми Драгослав Бајагић, загледан некамо у даљину зелен-плаветна неба, високо  понад жутих и румених крошања дрвета.

Време није ни праволинијско, ни кружно, већ завојито, спирално.

Онда је на тренутак застао, па додао: А можда је време

 све то у исти мах!

 

04

Повратак на НадПочетак јесте Повратак Словенске Душе, Повратак Ведских Срба.

Ново ће доба бити вођено Словенским Бићем и Словенским Духом Стварања.

Западни народи, предвођени Рептилијом у минулим вековима, нанели су много космичког бола свеколиком словесном човечанству.

Зато Будућност и припада Ведским Словенима.

Словенска је Душа, упркос свему, једина, заиста, још и данас,  девичански чиста и прозрачна.

Све се убрзано одвија, наставља беседу мој пријатељ, како на Земљи тако и у ПраВасељени.

Дух Новог доба већ запљускује Мајку Земљу.

Сва Древна Знања биће преостварена, изнутра  преображена, и ми ћемо их примати и преузимати као Нова Знања што се из Јегра звезданих јата низводе у Сунчева Пространства.

 

05

Кад се двојица мистика сретну, они се и без речи испричају и споразумеју.

Не сећам се више, јер то није ни важно –

шта је Драгослав беседио, а шта сам ја приповедао!

Као да смо обојица причали једну те исту причу; као да је он причао из мојега Унутарњег, и као да сам ја казивао из његовог Суштаства.

Пријатељи се не сусрећу да би разменили мисли и знања; пријатељи се сусрећу да би разменили божанска дејства, божанске стваралачке енергије.

Знам само, а то сам у трену и осетио, да сам после растанка са Драгославом Бајагићем, пожелео да ми се догоде ови лирски записи.

 

06

Осећам, свим бићем својим, радост Новога доба.

Осећам лепоту и дивоту Великог Духа Стварања, који се из Језгра звезданих јата, а кроз Сунчеву Ауру, на Мајку Земљу низводи.

Светлост ће, ускоро, завладати светом!