(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)

 

01

Зашто Срби најчешће умиру од срца?

Зато што су осећајни.

Зато што имају срце!

То не зна позитивистичка наука, то не зна званична позитивистичко-материјалистичка медицина.

Али то зна духовно исцелитељство, илити лекарство  свести, космичка медицина.

Ово су знања из Акаше, из Галактичког Језгра.

Сваки је човек најрањивији тамо где је најјачи.

А то се односи, како на појединце, тако и на народе.

Где си најјачи, ту си, истовремено, и најслабији.

Ако имаш велико срце, од срца ћеш и боловати.

Ако љубиш себе и ближње, као и сва бића у свим световима, и ако саосећаш са њима, знај да ће те све мрачне силе, све отровне стреле овога света, гађати изравно у срце!

Како може да болује од срца, онај који никада није ни  имао срца?

Имао је, а као да га није имао!

Његово је срце само привид и опсена.

Имати физички, физиолошки орган који се зове срце – то још ништа не значи!

Тај орган који се зове срце, мора да узрасте у духовни, божански организам!

 

02

О овоме смо данас разговарали Милан Пуалић и ја.

И, будући да нисмо заокружили причу, да сам остао недоречен, или да смо обојица остали недоречени –осетио сам сушту потребу, да све то неиспричано  преточим у ове лирске записе.

Не само приче ради, не само Милана и мене ради, већ зарад свих нас који смо у тој причи – а сви смо у тој причи, на овај или онај начин!

 

03

Те приче (те умишљене, измишљене и лажне приче) лекара позитивиста и материјалиста, да Срби умиру од срца зато што, тобож, много дуване (пуше), већ почињу да вређају словесног и освешћеног човека.

Не желим овде да причам о (биљци) дувану са становишта духовне, галактичке, шаманске или антропософске медицине, већ о ономе што се у књижевности зове замена теза.

Када бих вам испричао истину о дувану, ви бисте занемели од чуда.

Повика на дуван једнака је повици на амброзију.

Обе биљке (поготову амброзија) имају чудесне исцелитељске моћи.

Коме сметају дуван и амброзија?

Сметају разним мафијама које владају овим светом под будним оком Рептилије.

Срби не умиру од дувана или због дувана, већ Срби умиру од вишка осећања и осећаја, од вишка љубави према ближњима и суближњима.

Срби умиру од срца, зато што имају велико срце!

 

04

Приметили сте, да ја све време говорим о осећањима и осећајима, а скоро и да не спомињем емоције.

Ево зашто.

Осећања происходе из Освешћене Духовне Душе илити Душе Свести; осећаји происходе из Освешћене Душевне Душе, илити Душе Срца, а емоције происходе из Неосвешћене Душевне Душе (из најнижих чакри), и стога су емоције, најчешће, разарајуће и рушилачке, убиствене и самоубиствене.

Емоције су поготову погубне и опасне по Србско Биће.

Већина ових грозних злочина, који се у последње време дешавају по Србији, јесу последица емоција – а то је оно отровно страно тело у Србском Бићу.

Србско је Биће одувек знало за осећања и осећаје, а емоције су се, у последњих стотину година, подмукло и лукаво накалемиле на нас, под снажним утицајем Рептилије преко западних медија.

Они који емоције преводе као осећања и осећаје, очито је, да не познају Биће Србског Језика.

Емоције су емоције, и никако се не могу преводити као осећања или осећаји!

 

05

Данас ми Милан рече, да жели да се упозна са Владаном Пантелићем и Драгославом Бајагићем.

То ме веома радује.

Одувек сам желео, да сви моји пријатељи буду и пријатељи између се.

Значи, да овај сајт спаја, повезује и умрежује (у космичку, галактичку мрежу) све нас!

Будући да сва тројица читају моје лирске записе, верујем, и знам, да ће се срести, и упознати.