Има једна Дивотна Звезда,

 у једном далеком звезданом јату,

која се рађа и мре са мном,

и која са мном  васкрсава.

 

Из језгра суштог Дивот-Звезде,

про девичански чисте светлости беле,

на мене се слива милост, топлина –

што греје и храни моје биће

 и душу моју вазноси некамо –

високо у Небо понад Небеса,

 иза Тишине и свих збивања.

 

Има једна Дивотна Звезда,

дивотнија од свега дивотног,

 која ме прати на свим путима,

 на свим стазама и беспућима;

рађа се са мном пре рођења,

а умреће са мном после смрти;

 која ме сустиже и престиже;

која ме вида, исцељује;

 која ме крепи, надахњује;

која нетремице нада мном бдије –

из века у век,

из трена у трен.