Драган Симовић: Ми ћемо и буквално васкрсавати једни друге
(ЛИРСКИ ЗАПИСИ)
01
Кад год ми се јави нека ружна мисао, помисао или осећање, одмах упадам у Таму.
То сам открио још у младости, и добро што сам то још у младости открио, и освестио!
Приметио сам још давно, да после сваке ружне мисли и помисли, већ следећег тренутка, упадам у Таму, а из таме изравно у болест.
Колико ће времена болест да траје, зависи од јачине ружне мисли или помисли.
И опет, од тежине и јачине ружне мисли, или ружног осећања, зависи и врста болести.
02
Речи су моћније и од мисли и од осећања.
Можда у других нису, али у мене јесу.
Вероватно зато што сам песник!
Давно сам открио (а пријатељи су ми блиски то и потврдили!), да речима могу или да убијам или васкрсавам.
Они који се дуго друже са мном, рекли су ми да, зависно од тежине, значења и дејства речи, око мене се, док говорим, обликује светлосни венац, који су могли да виде и они који не верују у то.
Ако су тамне речи, онда је и светлосни венац таман; ако су светле речи, онда је и светлосни венац саздан од дивотних галактичких вагри (боја).
03
Још сам у младости открио, а доцније вазда изнова и потврђивао, да се речи материјализују.
Ружне, тамне, лоше илити негативне речи, и буквално убијају.
Убијају сваку лепоту у нама, и око нас.
Јасно се види у нашем животном пољу, како после сваке ружне речи – трну и гасну светле, радосне и животне вагре, те да се упоредо с тим обликује тамно поље у нама, као и око нас.
И опет, светле, радосне, дивотне и животодајне речи, стварају прекрасну ауру, која има чудесно исцељујуће дејство на оне који се у тој аури нађу.
04
Наша судбина, наша усудба, наша карма, наши животни токови – све то зависи од наших мисли, помисли, осећања, речи и дела!
Ми имамо, ми поседујемо, чудесне Божје дарове, а да тога, најчешће, и нисмо свесни.
Ми можемо, и буквално, или да убијамо или да васкрсавамо.
Како себе, тако и своје ближње, и суближње.
Све зависи од тога, на коју смо страну окренути и усмерени – да ли ка Светлости или према Тами!
05
Ово што сам сведочио о себи, то се односи на свакога од нас.
Сви смо ми Богом даровани, многим и различним даровима.
Сви ми поседујемо чудесне и чудновате моћи.
Зато морамо бити будни, освешћени и самосвесни.
И, изнад свега – одговорни!
Одговорност је веома важна; одговорност је, уистини, битна!
Без одговорности пред Створитељем, пред Животом, пред Истином, пред Правдом, пред собом и ближњима, нема, заиста нема, духовног напредовања и узрастања.
06
Од наших мисли, помисли, осећања и речи зависи здравље и живот наших ближњих.
Зависи и судбина наших ближњих – нашег животног друга, наше деце, наших унука, и свих наших пријатеља.
Ја сам се у то уверио толико пута.
То сам давно освестио.
Зато морам бити будан и одговоран у свему што чиним, стварам и радим.
Морам бити будан и одговоран и у овим лирским записима!
Морам бити будан и одговоран, управо због мојих песничких дарова.
Песник је много одговорнији, за сваку реч, речену или написану, од оних који нису добили дарове песничког стварања и певања.
Погрешна реч може и буквално да убије песника.
Другога можда неће, али песника, зацело, хоће!
07
У времену долазећем, све ће бити много снажније изражено.
Због појачаног зрачења галактичког језгра, звезда, сазвежђа, звезданих јата, планета и нашега Сунца.
У времену долазећем (а то је време већ дошло, већ запљуснуло све нас!), ми ћемо и буквално васкрсавати једни друге, наравно, ако будемо били усаглашени и усаображени са Великим Извором Живота!
У времену долазећем, заиста, свако ће од нас препознати Божје дарове у себи, дарове Духа Стварања.
И, свако ће од нас бити оно што, уистини, јесте и бива!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Оно чега се плашимо то нам се и дешава.Цео живот нас плаше какве су ти мисли,такав ти је живот,и нон стоп нас нападају подсвесно преко свих медија и уплашеног човека држе у један лавиринт,где сам себе мучи.Још од предшколског доба нам нападају чисту свест велике пажње,без мисли,где свако дете ради у тренутку будне свести и дејствује у трену,без оптерећавајућег размишљања.Када размишљамо о нечему,у том тренутку ми трошимо своју енергију и она цури без потребе.У школама нас уче у ствари да мислимо,отварају нам то поље хоризонтале,да би се спустили на фрекфенцију радија и тако примали разне мисли,учимо напамет песме,памтимо датуме,реченице,изреке,и све то већином без слика и све то што је неко други рекао.Заглупљивање,не стварају од нас самосталну личност,већ праве слуге.Када дође ружна мисао,не плаши се ње,то није твоја мисао,пусти је нека прође кроз тебе без страха,не бори се са њом,што се више бориш више је задржаваш и кочиш себе,прихвати је и сама ће отићи,када види да не може да дејствује.У таквом смо свету где мисли владају,долазе тамо где их наш страх зове.Знај да то нису твоје мисли,само те кушају,у том тренутку питај себе да ли то стварно ти некоме желиш,и сам ћеш знати и добити одговор,само те кушају.Будимо свесна свесност,кроз посматрање,ослушкивње и размишљајмо у сликама,више и боље ћемо знати.