Оно чега се плашимо то нам се и дешава. Цео живот нас плаше какве су ти мисли, такав ти је живот, и нон стоп нас нападају подсвесно преко свих медија и уплашеног човека држе у један лавиринт, где сам себе мучи.Још од предшколског доба нам нападају чисту свест велике пажње, без мисли, где свако дете ради у тренутку будне свести и дејствује у трену, без оптерећавајућег размишљања. Када размишљамо о нечему, у том тренутку ми трошимо своју енергију и она цури без потребе. У школама нас уче у ствари да мислимо, отварају нам то поље хоризонтале, да би се спустили на фрекфенцију радија и тако примали разне мисли, учимо напамет песме, памтимо датуме, реченице, изреке, и све то већином без слика и све то што је неко други рекао. Заглупљивање, не стварају од нас самосталну личност, већ праве слуге. Када дође ружна мисао, не плаши се ње, то није твоја мисао, пусти је нека прође кроз тебе без страха, не бори се са њом, што се више бориш више је задржаваш и кочиш себе, прихвати је и сама ће отићи, када види да не може да дејствује. У таквом смо свету где мисли владају, долазе тамо где их наш страх зове. Знај да то нису твоје мисли, само те кушају, у том тренутку питај себе да ли то стварно ти некоме желиш, и сам ћеш знати и добити одговор, само те кушају. Будимо свесна свесност, кроз посматрање, ослушкивње и размишљајмо у сликама, више и боље ћемо знати.