Језик је мој Завичај;

 у Речи, гле! Душа моја;

 а у Слову снови моји,

које будан

Песник сније!

 

Понад горја и обзорја;

подно звезда и тишине;

Песникова Душа плови

на ветрима од пурпура –

ка Светлости у висини

што се скрила

 у дубину!

 

Плови Душа Песникова

у Реч што се преметнула,

да се сретне са Прецима –

 у Завичај од Језика

што се скрише

мед Бозима!