ЛИРСКИ ЗАПИСИ

 

01

Данас сам чуо нешто од Владана Пантелића, што морам да преточим у лирске записе.

Свакако сте приметили, да ја, у својим лирским записима, често споменем некога од пријатеља, који ме походе, и од којих чујем нешто, песнички тајинствено и онострано, од чега после настане песма у прози.

То је стога што је у мени, у моме песничком бићу, све мање уметничке таштине.

Нећу да кажем да таштине у мени уопште нема, али радим на томе да је уопште нема.

 

02

Биљни свет је тајинствено и онострано, галактички и космички, умрежен.

Много боље, и много савршеније, него што смо ми овде, преко ове друштвене мреже, усаображени и умрежени.

Биљка из Србије, рецимо, тренутачно шаље поруку свим биљкама диљем и широм света.

Све биљке исијавају и шаљу повратне поруке.

Свака се порука одбија од наспрамних космичких огледала и, у трену се враћа.

Тренутачно се дешава и слање и примање поруке.

Поруке које шаљу биљке не остају само у Аури Земље, или у Аури Сунца, већ допиру и до најудаљенијих звезданих јата.

Биљке су галактичке и космичке духовне антене.

Са биљкама се може разговарати.

Од биљака се може затражити било каква помоћ.

Рецимо, помоћ у лечењу, у исцељењу.

Ко не уме да разговара са биљкама, тај ни са људима не уме да разговара.

Штавише, ко не уме да разговара са биљкама, тај ни са својим срцем, ни са својом душом, не уме да разговара.

 

03

Сада вам је јасно, зашто је данас толико болесног и сваке врсте извитопереног и настраног света.

Људи су престали да се друже и разговарају са биљкама, па су постали тешки умни, душевни и духовни болесници.

Што су људи даље од Природе, све су мање људи, све су мање божанска бића.

Зато ја и кажем, да су наши преци бивали богови.

Бивали су богови јер су обитавали у Природи, те су преко Природе и биљака бивали повезани са Извором Живота, Извором Светлости.

Биљке су светлосна бића – бића Светлости.

Хране се светлошћу и Водом, а и Вода је Светлост у течном стању.

Вода је Светлост, ма шта о томе мислили и говорили научењаци позитивисти и материјалисти.

 

04

По древном веровању наших предака, злочин је убијати и уништавати биљке.

Један мој пријатељ, који обитава у Хомољу, иначе велики посвећених тајинства и ведсрбске духовности, каже да не може више да коси траву.

Човек не умишља ништа, већ казује Истину.

Он је сељак, обделава њиве, узгаја воћњак и повртњак, узгаја и овце, краве, свиње и кокоши, али не може, од пре неког времена, ни да сече дрва у шуми, нити да коси траву у ливади.

Каже ми, да осећа бол и чује јаук трава када коси траву; осећа бол и чује јаук дрвета када сече дрво у планини.

Ја верујем и знам, да тај човек, мој врли пријатељ, казује Истину, казује из срца и душе.

Верујем и знам, јер моје биће сушто верује и зна.

 

05

Многе тајне унутарњих светова и звезданих јата можемо открити и разјаснити уз помоћ биљака.

Зато што све биљке, од најситнијег цвета у пољу до највећег исполинског дрвета, желе да буду у истинском пријатељству с нама.

Биљке су наши велики тајинствени и божански учитељи, али ми, најчешће, нисмо свесни тога.

Повратак Природи, превасходно, у духовном смислу, јесте повратак нашем унутарњем срцу, нашем божанском суштаству.