Драган Симовић: Последња битка
01
Ми морамо да се боримо тако као да је ово наша последња битка.
Последња и одлучјућа битка од које зависи исход и судбина нашег животног тока, нашег божанског посланства, нашег рода, нашег племена, наших предака и наших потомака.
Данас водимо последњи рат; данас бијемо последњу битку.
Нема више поновљених битака, нема више поправних испита.
Данас – то су сви наши минули и будући животни токови; данас –то су сви наши животи и животи свих наших милих и драгих; данас – то су сва времена, то су сви векови.
02
Битка се води на свим пољима, на свим ступњевима бивања и бивствовања.
Не води се битка само за наш биолошки и физички опстанак, за опстанак у вештаственом, појавном, опипљивом и видљивом телу, већ се води битка за наш душевни, духовни и божански опстанак, за опстанак свих наших тела, од најнижих до највиших.
Од ове данашње битке наше, све наше зависи – све наше како у прошлости тако и у будућности.
Морамо се опасати и наоружати најубојитијим оружјем и оруђем духа, ума, душе, присуства и бића.
Или ми, или они!
Ако не победимо, зацело ћемо бити побеђени, али побеђени и у простору, и у времену, и у вечности.
Побеђени на свим пољима, на свим ступњевима, у свим световима, у свим пространствима.
03
Наш непријатељ је грозан, жесток и суров, и стога не смемо да оклевамо.
Ако се не бранимо, ако се не бијемо с њим, биће још суровији према нама; ставиће нас на најгрозније, најужасније муке, јер он ужива и надима се од гордости у мукама и патњама жртава својих.
Не надајмо се да ће нам опростити, да ће имати милости према нама, ако се не бранимо и не бијемо с њим – напротив! тек тада ће као дивља крволочна звер кидисати на нас, да нас растргне, да нас живе поједе!
Такав је наш непријатељ, и такав је одувек био, и такав ће заувек бити; ако га ми данас не савладамо, ако ми њега не победимо, сутрашњи дан не постоји за нас – ни у овоме нити на ономе свету.
04
Ми данас не бијемо битку само за себе, већ за све претке и потомке, за племе и род свој, за народ и расу своју, за Светлост и Живот.
Ако одустанемо од битке, ако одустанемо од боја, прекида се наш животни ток, не само у овоме свету, већ и у свим иним непојамним и непојавним световима –
с ону страну обзорја догађања, с ону страну звезданих јата.
05
Србство мора да победи; Србство мора да васкрсне; Србство мора изнова и снова да се роди, да се роди по други пут, да се роди Одозго!
06
Живимо и боримо се тако као да је ово наша једина, прва и последња, и судбоносна битка – а она то и јесте!

