РСИ*

Нити вити лити

Сети мети лети

Рси рси рси 

Нина нона нуна

*Ова песма је испевана на вилинском прајезику, из којега је доцније настао језик Белих Срба, на Крајњем Северу.

Појање ове песме има исцељујуће дејство.

Бели су Срби, илити Бели Словени, у изравној духовној, а по неким веровањима, штавише, и у крвној, дубокој вези, са Расом Вилењака.

То је Народ рођених сневача и пра ловаца на снове; Народ који од Праискони живи саобразно с Природом, саосећајући са самим Бићем Природе; Народ склон сновању, сневању и маштању, надарен за Лепе Уметности, превасходно за Певање и Песништво; Народ у којега је изражена сневајућа, уобразиљска, јасновида и  неовосветовна стваралачка даровитост, као и прозорљиво, видовито знање о тајинственим световима Нава.

Песнички речено, Бели је Словен и стасом и ликом, и душевним и духовним склопом, и складом, свакако, ближи Раси Вилењака (Вила и Вилана), него било којој другој Људској Раси.

А што се Вило – Словенских Језика тиче, слободно можемо рећи, ближи су Вилинском Прајезику, него ли ма којему од иних људских језика.