Драган Симовић: О Кедровој књизи
Лирски записи
01
Кедрова књига илити светлосни запис у Пољу Свесности.
То су речи звездане мудрости, митови и предања, песме и бајке, ведсрбских галактичких песника ришија, што су у виду светлосног записа сачуване заувек у Језгру Бића Мајке Земље; а будући да је Мајка Земља усаглашена и усаображена са Галактичким Језгром, ови се светлосни записи истовремено налазе и у Галактичком Језгру.
Кедрова књига није никада материјализована, већ постоји у вишим невештаственим световима, будући да су речи и мудре поруке преостварене у светлосне титраје и трептаје, да би се, по потреби, светлосни титраји и трептаји вазда изнова преваспостављали у речи мудрице.
Зове се Кедрова књига зато што је настала у моћним кедровим шумама СрбИрије, у Праскозорје Првобитног Златнога доба.
Древни су знали, да су вечна само она знања која се оставе у Бићу Народа, у усменом предању, у Пољу Свесности, у Акаши.
02
У Кедровој књизи сачувана је свеколика ведсрбска повесница, паметарница звездане расе, ведсрбски вилењачки језик из којега су рођени и постали сви потоњи језици на Планети.
Сачуван је Завет између звездане расе и расе вилењака; сачуване су тајне и моћи ведских полубогова и богова; сачувана су тајна знања о вечном враћању богова и људи, о бесмртности душе и о вечноме животу на Земљи.
03
Наши врази и душмани вековима уништаваху наше свете књиге и списе, наше материјалне и духовне споменике, али никада нису могли да униште Кедрову књигу, зато што се Кедрова књига чува у језгру душе, у језгру бића, као светлосни запис, у Свести и Самосвести сваког ВедСрбина.
То је наша народна усмена поезија, то је наше епско певање, то су наше приче и бајке, то су наше пословице и загонетке, то је наш ведсрбски вилењачки језик.

