Лирски записи

01

Има једна руска песма, коју сам давно нашао у једној књизи, но, сада не могу да се сетим ни наслова књиге ни имена писца, која отприлике гласи:

А моју љубав широку као море,

примити не могу обале живота.

Ова песма, овај двостих – то је руска душа!

Књига, у којој се налази овај дистих, јесте приповест о младој Рускињи, аристократског порекла, која је после Октобарске револуције избегла на Запад, и која се убрзо потом изненада тешко разбољева.

У болници је прегледају многи лекари, и нико од њих  не може да одгонетне од чега болује.

Ништа јој није, кажу, здрава је, а, ето, умире.

У тренутку кад ова млада Рускиња умире, појављује се однекуд један стари лекар, који је, некада давно, у младости, боравио у Русији, и упознао руску душу, те  каже својим западним колегама:

Ви не можете да откријете узрок њене болести, зато што не познајете руску душу.

 Она не умире од болести, већ од туге и сете за родином и за вољеним младићем који је остао у Русији.

Њену руску душу, њену љубав широку као море, не могу да приме обале живота.

Руска душа је и шира и дужа и већа од живота.

 

02

Ко није боловао и умирао од љубави, тај и није познао љубав.

Имао сам двадесет и две године када сам читао ову књигу, и чинило ми се, да је то књига о мојој души, да је то песма моје душе.

Морам вам признати, јер песник мора да буде искрен, да сам и сам, у младости, боловао све своје љубави и умирао све своје љубави, и васкрсавао од љубави и снова се рађао због љубави.

Моја душа није балканска (са балакнским народима, заиста, немам ничег заједничког!), већ руска, словенска и вилењачка.

 Све су моје љубави биле романтичне, и све су биле и сетне и радосне, и тужне и дивне, у исти мах.

Путовао сам кроз властито срце, и путовао сам кроз срца љубљених девојака.

То бејаше и најлепше и најдивотније путовање.

 

03

Да љубав може бити широка, шира од мора, те да не могу да је приме и прихвате обале живота, то сам толико пута доживео, јер да то нисам доживео, не бих могао да пишем ни поезију ни лирику ни лирске записе.

Све моје песничко стварање из тога происходи.

И не само да је љубав шира од живота, већ љубав може бити и већа и вреднија од живота.

Ово вам, можда, чудно и бесмислено звучи, али сам ја то у младости уистини познао, осетио и доживео – да је љубав и већа и вреднија од живота.

Јер, када се живот посвети љубави, тада се из пролазног живота прелази у непролазан и вечан живот.

Ако љубав није Божанство, онда и није љубав!