Драган Симовић: Песничка уобразиља


Лирски записи

P1200837 

01

Наша виша духовна браћа обитавају на Сунцу.

Они су бића плаве и румено-љубичасте светлости.

Док наша највиша духовна браћа пребивају у Галактичком Језгру.

Они су бића млечно-беле светлости.

Звездана је Раса расејана по читавој Галаксији.

Ми, Звездана Раса на Земљи, бића сребрне светлости, можемо бити будући сунчеви и галактички јунаци.

Од нашег духовног развоја, од наших духовних подвига на Земљи, зависи наша будућност.

Одавде имамо два пута: прво је Пут навише – ка Сунцу и Галактичког језгру; а друго је Пут наниже – ка Месецу и тамним планетама.

 

02

Иза Видљивог Сунца постоји Невидљиво Сунце које је извор Светлости Видљивоме Сунцу.

На Невидљивом Сунцу обитавају наша виша духовна браћа плаве и румено-љубичасте светлости.

Они су, уистини, чувари Невидљивог Сунца чија се Првобитна Светлост прелама кроз Видљиво Сунце, преиначујући Невидљиву (Првобитну) Светлост у Видљиву Светлост Видљивога Сунца.

 

03

Пут навише подразумева престварање у тананију и чистију светлост свих наших тела; док Пут наниже растварује наша тела у све грубље и теже твари, чиме долази до потпуног губитка светлости из наших тела.

Песнички речено, Пут навише нас узводи у ред белих звезда, а пут наниже нас низводи у ред тамних планета.

 

04

Ове лирске записе схватите као чисту песничку уобразиљу, будући да овакво појимање, схватање и виђење ничим не могу да поткрепим.

 

Постави коментар