Драган Симовић: Песничка уобразиља
Лирски записи
01
Наша виша духовна браћа обитавају на Сунцу.
Они су бића плаве и румено-љубичасте светлости.
Док наша највиша духовна браћа пребивају у Галактичком Језгру.
Они су бића млечно-беле светлости.
Звездана је Раса расејана по читавој Галаксији.
Ми, Звездана Раса на Земљи, бића сребрне светлости, можемо бити будући сунчеви и галактички јунаци.
Од нашег духовног развоја, од наших духовних подвига на Земљи, зависи наша будућност.
Одавде имамо два пута: прво је Пут навише – ка Сунцу и Галактичког језгру; а друго је Пут наниже – ка Месецу и тамним планетама.
02
Иза Видљивог Сунца постоји Невидљиво Сунце које је извор Светлости Видљивоме Сунцу.
На Невидљивом Сунцу обитавају наша виша духовна браћа плаве и румено-љубичасте светлости.
Они су, уистини, чувари Невидљивог Сунца чија се Првобитна Светлост прелама кроз Видљиво Сунце, преиначујући Невидљиву (Првобитну) Светлост у Видљиву Светлост Видљивога Сунца.
03
Пут навише подразумева престварање у тананију и чистију светлост свих наших тела; док Пут наниже растварује наша тела у све грубље и теже твари, чиме долази до потпуног губитка светлости из наших тела.
Песнички речено, Пут навише нас узводи у ред белих звезда, а пут наниже нас низводи у ред тамних планета.
04
Ове лирске записе схватите као чисту песничку уобразиљу, будући да овакво појимање, схватање и виђење ничим не могу да поткрепим.

