Орана је казивала:

Дошао је тренутак да се сретнеш са Собом, да упознаш Себе, да препознаш Суштаство у Себи.

Све ово до сада бејаше само припрема, само увод у Стварност, а сада сагледавај Стварност, упознај Стварност, сазерцавај Стварност.

Оранине језерско-зелене очи проницаху кроз воду, проницаху кроз Месец под водом, проницаху кроз светове, и проницаху кроз далека и давно уснула звездана јата.

Њена глатка и светлуцава пут бејаше боје сребра, боје дунавских шкољки, боје зреле месечине понад Дунава.

 Власи што уоквираваху озарено лице од плаветне светлости, бејаху налик на златне нити уткане у месечеву паучину што титра и лелуја на топломе вечерњем дашку.

 На себи је имала прозирну, ваздушасту, етеричну и лепршаву пурпурну ветрову хаљу посуту шкољкама, посуту сазвежђима, посуту звезданим јатима, посуту сновима и чежњама вилинских песника и сневача из далеких звезданих јата.

Свет није онакав каквим га људи у опсени виде – наставила је Орана своје надахнуто казивање, – свет је прозиран, порозан, лаган, етеричан и флуидан.

Свет је онакав како га твоје Срце види, како га твоја Душа види, како га твоје Биће види.

Сагледавај и сазерцавај свет својим унутањим видом, својим унутарњим чулима, својим унутарњим чежњама, слутњама и сновима.

Да би познао свет – свет мораш да примиш у своје Срце, у своју Душу, у своје Суштаство.

У Стварности ти ниси смртан, ако си, заиста, одлучио да не будеш смртан; у Стварности ти ниси само човек, већ божанско Биће од светлости скривено на неко време у овом појавном телу.

 Ти си полу-човек, полу-вилан, полу-бог.

 Људи су изабрали да буду смртни, а, уистини, они су створени, они су рођени, да буду бесмртни, да живе у Вечности.

Док је Орана песнички надахнуто беседила, над тисућама мајушних зрцала месечеве дунавске воде, прелетаху ројеви светлуцајућих и титрајућих плаветно-румених свитаца.

Из дубина Дунава зачу се милозвучна, омамљујућа и  заносна вилинска свирка, која се у завојницама, у круговима, у вртлозима узносаше над водом, сливајући се негде високо горе у сазвежђа, у звездана јата, у бескрајни пурпурни венац првобитне светлости.