Драган Симовић: Првобитни Срби


Лирски записи

 dragan simovic portret

01

Будући посредничко племе, Срби не смеју да се баве приземним стварима.

И не смеју да се угледају на друге народе.

Срби морају бити самосвојни, самосвесни и самобитни.

Да мисле србски, да осећају србски, да говоре србски, да пишу србски, и да стварају србски.

Зато што су посредничко племе.

Зато што су звездана раса.

 

02

Срби увек спасавају једни друге.

Срби вазда чувају и бране једни друге.

Тако је одувек било, и тако ће занавек бити.

Наравно да је имам на уму расне Србе, Србе потомке звездане расе.

То је оних између пет и седам посто расних Срба, потомака светлих богова који су се из Галактичког Језгра низвели на Земљу.

 Они који имају само србска имена, они који се само зову Србима, нису у мојему видном пољу.

Нити пишем о њима, нити пишем за њих!

 

03

Срби су велико посредничко племе, звездано племе веће од свих иних племена.

Њихов задатак је и био да се расеју међу сва племена, међу све родове.

Да буду светлосна потка свих иних племена, свих иних родова.

Свим племенима и родовима подарише ген и светлосни запис, подарише језик и писмо, подарише крв и дух.

То и јесте био првобитни задатак Првобитних Срба

 

04

Свуда има Срба; свуда их је било, свуда ће их бити.

Срби не могу нестати, Срби не смеју нестати.

И ако нестану Срби, опет ће бити Срба.

Било их је на почетку без почетка, и биће их на свршетку без свршетка.

Срби су и створени да живе вечно.

Ово је истина, а све друго су варке.

 

05

Србски ген јесте најскупљи ген.

Свет морамо сазерцавати са србског становишта, из србског угла гледања.

Морамо видети себе као посредничко племе, као звездано племе.

Довољно је да ми видимо себе.

Како ми сами себе видимо, тако ће нас и свет видети.

Постави коментар