Драган Симовић: Посвећенички рад на себи
Лирски записи
01
Када смирено и лагано, без журбе и грча, корачате градом, и када људе и ликове посматрате и сазерцавате из свог унутарњег бића, тада запажате две врсте, две расе људи: једних који су светлећа бића ( они су изражена мањина) и оних других (који су огромна већина) без икаквог сјаја, без икакве унутарње светлости.
Већина је људи изгубила унутарњу светлост; они су попут сенки и утвара, попут астралних вампира.
У њиховом присуству не само што не осећате никакву унутарњу топлину већ, штавише, осећате како око њих провејава метафизичка студен.
Осећате нелагодност, осећате унутарњи грч и немир, осећате језу као у изравном сусрету са рептилом.
А када се нађете у градском превозу (поготову ако је возило у којем сте се нашли препуно, како то и иначе бива у велеградовима), тада имате осећање и осећај да вам неко незнан, неко тајанствен (који, можда, и није биће), исисава животну енергију.
По изласку из превоза, после само пола часа вожње, ви се осећате слабо и немоћно, ви се осећате прљаво и бедно.
02
Има људи и људи!
Има људи који су астрални вампири, астрални паразити.
Такви, свесно или несвесно, краду туђу животну енергију, продужавајући свој земаљски живот буквалном крађом животних енергија.
Чисте, племените и узвишене душе, а без тајних суштаствених галактичких и духовних знања, најчешће бивају жртве астралних вампира.
Астрални вампири имају изоштрено шесто чуло, тако да и буквално лове, на свим јавним местима, такве племените, танане, узвишене а незаштићене душе.
Постоји нека тајинствена, онострана и заумна веза између астралног вампира и његове жртве.
Астралних паразита и њихових жртава има свуда: на улици, у превозу, на радном месту, у породици, у браку.
Све више је савремених бракова који управо на тим магијским поткама почивају.
У таквим браковима, споља гледано, нема никаквих трзавица, никаквих ломова, никаквих сукоба, па ни вербалних, али жртва све више копни, све више вене, све више сахне, а да притом није ни свесна шта јој се, уистини, дешава.
Тек после много година, када, најчешће, све већ бива доцкан, жртва дође до познања да је све време била поткрадана, да јој је све време исисавано оно највредније и најдрагоценије (а то је животна енергија, животна радост), као и то, да она ни у једном трену, док се то дешавало, није посумњала у то, није бивала свесна тога.
03
Политичари су, скоро сви одреда, астрални вампири.
Лидери свих странака су, најчешће, свесни астрални вампири, астрални паразити.
Они су сисачи и крадљивци ваших животних енергија, они продужавају свој паразитски животни век свесно исисавајући вашу животну енергију.
Што вам више подилазе, што вам више обећавају, тиме вас више и поткрадају, тиме вам више и исисавају животне сокове и животна дејства.
Моје ми искуство казује, да су племените, узвишене и отмене жене честе жртве астралних вампира – на радном месту, у породици, у браку.
Стога ја све време и пишем и говорим, да је веома важан, да је, уистини, битан духовни рад на себи.
Без тајних галактичких, духовних и божанских знања, напросто, једној тананој и племенитој души нема опстанка у овоме свету – мед људима зверима, мед људима астралним вампирима.
04
Онај ко у младости одбија да посвећенички ради на духовном уздизању, на освешћивању, на проширењу свести и самосвести, тај ће, пре или доцније, на овај или онај начин, постати жртва разноразних (прикривених и неприкривених) крадљуваца, паразита и сисача животне нергије.
Тај ће самога себе осујетити не само за овај животни ток, већ ко зна за колико будућих животних токова!


Приатељу мој, ово говорим из изкуства: Док сам ”студирао” теоретску филозофију, радио сам и пола радног времена увече пар пута у недељи на психијатријској клиници за одрасле. Посао се састојао у томе да пазим једног пацијента до времена за спавање. Већ после пар дана сам приметио да сам се кући враћао преморен и за то сам налазио различите разлоге. После неколико недеља посматрања и разговора са колегама сам схватио у чему је реч. Запазио сам интерсантан детаљ: осим енергије коју су изсисавали из своје околине, и властиту одећу су врло брзо претварали у безичну масу без сјаја и облика која је на њима висила као крпе.
Сад се поставља питање да ли су ти људи вампири или болесници које је могуће лечити. Верујем да је прави одговор да су они болесни паразити, или како ти кажеш вампири, који од околине траже све што им је потребно а сами не чине ништа за своје добро. Једноставно, могу а неће. Често се дешава да кад сретнемо такву особу, и неопрезни узпоставимо везу са њом, неђемо се у моралној дилеми. Да ли да јој помогнемо колико можемо или бежимо од ње као ђаво од крста. Верујем да је решење негде у средини. Објаснити јој да само она сама може да помогне себе и своју породицу коју је почела да разара и окренути јој леђа. Често је то врло тешко јер је жртва упала у вампирову емотивну межу коју је тешко покидати и извући се из ње.
Драгославе, ово твоје искуство је веома драгецено.
А што се твојих питања тиче, ту свако од нас, понаособ, мора дати одговоре самоме себи.
Ја имам одговоре, али ти одговори важе само за мене.
Срдачан поздрав од Песника.