Лирски записи

01

Сретну се два човека, погледају се у очи, и све знају један о другоме.

Препознају се из неких ранијих живота, из неких далеких светова, из неких давно минулих времена, из неких тајинствених снова.

Сви се људи однекуд знају, и сви се људи препознају, јер су сви људи скупа један једини човек, у једном једином бићу и суштаству.

 

02

И што год човек погледа из свог унутањег бића, у свему ће себе препознати, и све ће се у њему препознати.

И све што човек види напољу, то је у њему унутра, дубоко негде унутра, скривено од њега самог.

Јер све што се у спољноме пројављује, то негде у нашем унутањем обитава.

 

03

И када човек сретне човека, он није срео другога човека, већ себе у другоме човеку.

Увек се срећемо са собом, и само са собом!

И све што човек сусреће на путу, у свему ће осетити и препознати и видети себе, као у огледалу.

Свако нам је огледало, и све нам је огледало.

 У свему се огледамо, и све се у нама огледа.