Лирски записи

01

Сваки будан и освешћен човек зна истину о себи.

Зна истину о својему пореклу, о својим прецима.

Зна ко је, и зна чији је.

Он неће читати лажне књиге лажљивих списатеља и повесничара.

Њему не треба нико од људи, да би му потврдио оно што већ зна, што одавно зна.

 

02

Оно што се зове светском историјом – то је крива слика у кривом огледалу.

Све су те књиге писали непробуђени и неосвешћени људи пуни таштине.

Они су светску историју писали или онако како се њима хтело или, пак, онако како им је речено да пишу.

Њима истина и стварност уопште и нису били битни.

Битна им је била таштина, и само таштина!

 

03

Није истина да је скрбска историја била скривена.

Била је скривена онолико колико је и светска историја скривена.

Сваки пробуђени и освешћени Србин у свакоме веку, у свакоме нараштају, у свакоме трену, могао је да дође до те „скривене“ историје и „скривене“ истине о Србима.

Ако је заиста желео – могао је да дође!

Србску историју и србску истину нису скривали туђинци, већ сами Срби.

Срби су сами властиту историју скривали од себе самих.

Тако им се свидело.

Чинило им се, да ће их свет више поштовати и ценити ако сакрију своју историју.

 

04

Срби, који су прихватили јудео-хришћанско православље, избрисали су све оно памћење које су имали пре тога.

Када су после неколико векова одбацили јудео-хришћанско православље и прешли у јудео-кршћански католицизам, они су из своје свести избрисали све оно памћење што их је везивало како за древну веру тако и за јудео-хришћанско православље.

Тако су се исто понашали и они Срби који су најпре одбацили древну веру, а потом и јудео-хришћанство, да би прихватили ислам.

У србској колективној свести има доста црних рупа.

Толико је црних рупа у србској колективној свести, у србском колективном памћењу, да Срби, напросто, више и не знају ко су и чији су.

Могу бити свачији и ничији, а могу, уистини, и не бити!

 

05

Зашто би пробуђени и освешћени Србин уопште и размишљао о таквим Србима?!

Треба их пустити нека живе свој живот онако како су желели да живе.

Пробуђеног и освешћеног Србина не занима како размишљају и како живе неки Срби који не желе да буду пробуђени и освешћени Срби, који, штавише, и не желе да буду Срби!

 Пробуђеног и освешћеног Србина занима превасходно, како размишљају и како живе они други, њему слични и сродни, пробуђени и освешћени Срби.

Он жели да се сретне с њима, он жели да их упозна.

При сусрету с њима, он ће, свакако, продубити и проширити сазнање о самоме себи, о својим прецима и потомцима.