Лирски записи

01

Ако се не подигнемо на виши духовни ступањ, ми нећемо моћи више да живимо и боравимо на Земљи.

Већ у следећем нараштају овај ће свет бити пакао.

Стога је битно, уистини битно, да се посветимо духовном раду на себи.

Мајка Земља не може више да издржи све ово што јој, овако бесловесни, чинимо.

Мајка Земља очекује нашу духовну помоћ.

У противном, биће принуђена да све ово помете и почисти.

Да се ослободи нас овако бесловесних.

 

02

Ма шта мислили, ово је сам свршетак цивилизације.

За оваквом цивилизацијом не треба ни жалити.

Мора де се роди нова цивилизација усаглашена и усаображена са Духом Стварања.

Цивилизација која нестаје оставља за собом рушевине и пустош.

Рушевине и пустош Мајке Природе.

 

03

Наш најважнији задатак јесте рад на себи.

Рад на себи подразумева рад за потомке.

Рад за Мајку Земљу.

Рад усаглашен са Духом Стварања.

Нема ничег пречег, од рада на себи.

Залуд се ми боримо за имовину, за радна места, за материјална добра, за државу, за племе и род, ако не радимо на себи.

Ако не радимо на себи, ничега тога неће бити.

Све ће нестати већ у следећем нараштају.

Наша деца, и деца наше деце, умираће у паклу на Земљи.

 

04

Све политике, све геополитике, све стратегије, сва планирања – падају у воду.

Ничега неће бити, ако не радимо на себи.

Ако не радимо на себи, ни нас неће бити!

Само још малоумни и бесловесни могу да трче, да јуре и да грабе материјална добра.

Још мало, још сасвим мало, па ни тога више неће бити.

Ако не радимо на себи, заувек је свршено са нама.

Са светом који се руши и нестаје, и ми ћемо нестати.

 

05

Следимо звездане стазе, следимо Унутарњу Звезду, следимо Унутарње Јато, следимо Унутарње Сунце.

Ми нисмо рођени да вечно боравимо на Земљи.

Земља је само једна од мноштва наших звезданих станица на нашем галактичком путу.

Ми смо виша духовна бића, и тога морамо бити свесни.

Морамо бити свесни, да живимо да бисмо Стварали.

А Стварамо да бисмо Живели у Вечности.