Драган Симовић: О бићу поезије


Лирски записи

P1210272

01

Србски језик јесте језик мајка.

Мајка свих језика.

Сви песници света, који певају на својим матерњим језицима, могу се и превести и препевати на србски.

Превод и препев песника на србски, често бива и бољи и лепши и снажнији од изворника.

Посве је опречно када се србски песници преводе и препевавају на ине језике.

Ниједан превод и препев србске поезије није ни приближно раван изворнику!

Зашто је то тако?

Зато што је србски језик мајка, језик свих језика – прајезик!

Ово су ми испричали расни Срби, књижевни преводиоци и велики посвећеници, који преводе и препевавају поезију са разних језика на србски, као и са србског на разне језике.

 

02

Његош је божански песник.

Божански песник србског језика.

Отуда се овај божански песник србског језика може разумети само на србском језику.

Сви западни књижевни тумачи Његоша нису дорасли да тумаче Његоша, зато што они не тумаче Његоша какав уистини јесте, већ тумаче једног другог Његоша на основу књижевних превода Његошевих спевова који су при превођењу изгубили најмање педесет посто од Његошевог изворног певања.

У начелу, једног србског божанског песника не смеју да тумаче они који том божанском песнику Небеског Србства ни до колена нису.

Постави коментар