Драган Симовић: Желим да будем слободан!


Лирски записи

 

01

Желим да будем слободан!

Ако свако од нас ово пожели, помисли, каже и запише,

тада ће се покренути чудесна дејства из језгра галаксије, из звезданих јата, из космичког бића, из срца неба, што ће потом покренути све добре духове на земљи – у води, ватри и ваздуху – и ми ћемо, заиста, након краћег времена, осетити и схватити да ништа више није као некад.

Желим да будем слободан!

То је снажна порука свим божанским бићима, свим силама и дејствима, свим видљивим и невидљивим савезницима, у свим световима – порука која неће остати без одговора.

Желим да будем слободан!

То је, истовремено, вапај и крик свих поробљених људи у свету, који више не желе да буду робље човеколиких гуштера.

 

02

Све се наше жеље и намере остварују.

Све што мислимо, маштамо и сневамо то ће, пре или доцније, постати наша сушта стварност.

Дошао је тренутак буђења и освешћивања, тренутак у којему су људи схватили да човеколики гмазови, да астрални и енергетски паразити и вампири, исисавају њихова животна дејства, њихове животне сокове, да им поткрадају снове, да им краду, пљачкају и отимају њихова дела, њихова остварења, њихове производе и свеколика природна добра.

Људи, напросто, желе да буду слободни.

Слободни од сваког вида робства; слободни на свим пољима бивања, бивствовања и присуства.

И не само да желе, већ хоће, и морају, да буду слободни!

 

03

Када милиони у једном часу ускликну: желим да будем слободан! тада се жеља милиона пробуђених и освешћених претвара у чудесну космичку енергију која у трену руши све гмазовске владе, све гуштерске институције, све рептилске центре моћи, и свет више не може и неће бити оно што је до тада био.

 

04

Буђење и освешћивање човечанства мора кренути од нас, из Србије.

Када пробуђена Србија, када освешћено Србство ускликне углас: желим да будем слободан! и када се та сила гласова проломи Србијом, од тог трена ништа у Србији више неће бити исто.

То је скривена снага робова, снага и моћ поробљене Србије.

Желим да будем слободан!

Нека то буде мантра, нека то буде наш поздрав, свуда и на сваком месту.

У сваком граду, у свакој улици, на свакој згради, на свим трговима диљем поробљене Србије, на плочнику и асфалту, на путевима и стазама, свуда и увек, само један графит, само једна порука: желим да будем слободан!

И, не само да желим, већ хоћу и морам да будем слободан; и нећу стати, нећу престати да се борим, све  док уистини не будем био слободан!

Постави коментар