ДРЕВНО ПРЕДАЊЕ НАСТАЛО НА ПУПКУ СВЕТА

 

 

ВедСури бејаху вилинско племе Белих ВедСрба, који обитаваху у румено-љубичастом Прстену Светлости Стриборије, на Пупку Света, подно Вечерњаче.

Они су потомци Перунових ратника посвећених и Плавих Вила из Кедрових шума, понад Пурпурних Горских Језера, у несагледним снежним пространствима земље Сиберије.

Свети су риши певали и приповедали унаоколо, племенима и родовима Сварожића, у бескрајном Прстену Светлости Стриборије, о слави и величини ВедСура, о неустрашивости, о непобедивости и о  бесмртности њиховој; о тајнама и мудростима које они чуваху, а које нису од овога света.

Преносило се, шапатом и тајинствено, уз свете ватре око храмова Перунових и Сербониних, о чудесним и заносним љубавима између Белих Сварожића и Плавих Шумских Вила, из чијих се бракова рађаху деца, која већ на самоме рођењу, бејаху Духом Стварања посвећена у Свете Тајне Неба и Земље.

ВедСури тако постадоше посвећени водичи свих племена и родова Сварожића, као и чуварима Светих Знања и Светог Огња на Пропланку Девет Драгуља –

Девет Храмова Белих Богова.

Светим Знањем и Божанским Дејством, штитили су и покривали све родове и сва племена Сварожића, тако да никакве силе туђинаца и врагова, не могаху, за многе векове, ничим наудити Белим Сварожићима, чије се Царство простираше од Изласка до Заласка Жарког Кола Сварогова.