Посвећено племенитом Србину, Соколу са Велебита.

 

 

Промени и освести себе, то је највише што можеш да учиниш, како у овоме свету тако и у свим иним  световима.

Ако промениш себе, променио си и свет.

Ако си ти бољи, и свет ће бити бољи макар за толико колико си ти бољи!

Бави се малим стварима, јер свет почива на малим стварима.

Живот је тренутак; ако не живиш тренутак, онда твог живота ни у бескрају времена нигде неће бити.

Зашто размишљаш о вечности, о вечноме животу, када је живот само овај тренутак?!

Наравно да си вечан, али вечан си само онда када живиш овај тренутак!

Ако ниси будан и свестан овога тренутка, онда се твој живот расплињује и распршује ни у шта, без сврхе и смисла.

Све је са смислом и сврхом, те ничега и нема без смисла и сврхе!

Да би учинио себе бољим и вреднијим него што јеси, мораш да сачуваш унутарњи мир.

Ако нема унутарњег смирења, залуд ти сва знања и сазнања!

Узнемирен дух води у бесловесност.

Узнемирен дух чини човека јаднијим од скота.

Човек може да поседује ова или она знања, ове или оне дарове Духа, али ако смирења унутарњег нема – тада сва та сазнања као и сви ти дарови Духа, губе сваки смисао и значај, јер човек није потпун ако у Духу не ствара.

А стварати се не може, ако смирења унутарњег нема!

Не размишљај о томе, да ће теби бити боље када свет буде постао бољим.

Запамти: свет никада неће постати бољим, ако ти сам не постанеш бољим!

Не очекуј, да ће теби бити боље –

 када твом народу буде било боље; када твом племену буде било боље; када у твојој држави, или било где другде у свету, буде било боље!

То се никада неће догодити, ако ти сам не постанеш бољи; ако се ти сам не промениш; ако ти сам не постанеш – Велико Биће Промене!

Промена света је већ започета, али са тобом и од тебе!

Промена света је започета онога трена, када си се ти пробудио и схватио, да све почиње

са тобом и од тебе!