Лирски записи

01

Не смемо више да будемо смушени, збуњени и слуђени.

Да будемо равнодушни према свему, а највише према себи.

Ми морамо да будемо народ одговоран према себи и животу, да будемо народ космичке кичме, народ божанске вертикале.

Не смемо више да се повијамо онако како ветрови дувају.

Да будемо помало и узгред са свима, а ни са ким трајно и искрено.

Морамо да знамо ко смо, одакле смо, и куда смо пошли.

Да знамо на коју смо страну пошли, а не да се вртимо укруг, желећи истовремено на све четири стране света.

Није здраво имати кућу са двоја врата, јер тада ће нас промаја одувати.

 

02

Не смемо више да будемо подмукли, потуљени, лицемерни и снисходљиви.

Морамо да имамо свој став, своју поетику, свој поглед на свет.

Да мушки и ратнички бранимо свој став, своју поетику, свој поглед на свет.

Да бранимо себе, да бранимо своје светиње, да бранимо свој свет који смо вековима и тисућама година стварали.

Да будемо народ вертикале, а не народ хоризонтале.

До ходамо и корачамо србски, усправно и поносито, а не да бауљамо, гамижемо и гмижемо као гмазови.

 

03

Не смемо више бити маловерни и малоумни, поводљиви и превртљиви, снебивљиви и лажно стидљиви.

Не смемо се окретати за сваким ветром – час на једну, а час на другу страну.

Или смо за Исток, или за Запад.

Или се крећемо Путем живота, или смо окренули Путем смрти.

Одлука мора бити наша, и само наша.

Или ћемо бити, или нас нигде више неће бити!