Лирски записи

 

01

Родољубље и човекољубље јесте будућност човечанства.

Љубав према роду и родини, и љубав према човеку.

А љубав према роду, родини и човеку, подразумева и љубав према природи.

Љубав је, дакле, потка и основа свега.

Само на љубави може да се гради нови свет.

Зато човечанство мора да поврати душу.

Човечанство без душе не може да гради нови свет на љубави, будући да љубав не происходи из главе, већ из срца и душе.

 

02

Запад је мртав зато што је, изгубивши душу и срце, убио љубав.

Не може се градити свет само на знању.

Ако нема љубави која ће водити и усмеравати разум ка свеопштем добру, онда ће знања створити човека који ће бити машина за убијање сваке лепоте, доброте и љубави.

Човек од знања без љубави може постати највеће чудовиште.

Управо је Запад створио таквога човека.

Запад је убивши љубав убио и човека.

Јер човек без љубави престаје бити човек и постаје звер, која се ни са једном природном звери не може поредити.

 

 

03

Човек не може да живи без узвишених замисли, без замисли о савршенству, без идеала.

Без идеала, без визије о савршенству, човек пада међу најнижа бића.

Тада у човеку преовладавају животињски нагони.

Ми знамо који су то нагони, и знамо куда човека воде ти нагони.

У својој суштини, у својој бити, човек је божанско стваралачко биће.

Ако у човеку преовладају животињски нагони, тада више нема стваралаштва.

А човек је по својој природи стваралац, божански стваралац.

Ако нема стваралаштва, тада човек постаје потрошач, да би потом од потрошача постао грабљивац који отима, пљачка и убија све око себе, како ближње своје тако и саму природу.

 

04

Родољубље и човекољубље јесте будућност човечанства.

Љубав према роду и родини, и љубав према човеку.

А љубав према роду, родини и човеку, подразумева и љубав према природи.

Љубав је, дакле, потка и основа свега.

Човечанство без љубави нема будућности.

Или ће овај свет узрасти до виших божанских начела, или га, у противном, више неће бити.