Путовао сам низ далека

 звездана јата,

 низ тајне светове

 с ону страну јаве,

да бих се срео

 са собом какав јесам,

 да бих упознао

 самога себе.

 

Путовао сам из века у век,

путовао кроз многе животне токове,

 да бих на концу свих својих лутања,

схватио да мене нигде тамо нема.

 

И потом,

уморан од пута и трагања,

сиђох у дубине властитога срца,

и тамо – гле чуда! –

иза свих празнина,

иза свих дубина,

иза свих тишина,

 

угледах Бело Језгро ПраСветлости,

и срцем својим појмих и препознах,

да сви ми у Суштом Суштаству Суштаства

својим суштаствима

 вечно боравимо.