Лирски записи

 

 

Свет је у нама, Космос је у нама.

Све је у нама, и ми смо у Свему.

Ми смо Свет.

Ми смо Пупак Света.

Ми смо Космос.

Ми смо Срце Космоса.

Све оно што је у нама – то јесмо!

Нисмо ми само оно што мислимо да јесмо, него смо и оно што не мислимо да јесмо.

Док зуримо у звездана јата, ми постајемо и бивамо звездана јата.

Док зуримо у дрво и цвет, ми већ јесмо дрво и цвет.

Загледамо ли се изненада у јато ждралова, ево нас где већ летимо са јатом ждралова!

Све чега се наша душа текне – то бивамо!

У тренуту тренута постајемо све оно што у сновима својим видимо.

Не тражимо ништа у спољноме, јер све је већ у нама, у нашем унутарњем!

И, не само што је то што тражимо – у нама, но ми сами собом одувек јесмо управо то што тражимо у нама.

Сва обличја, сви ликови, сва лица, све појаве, сва имена  – то смо ми!

Нама је најтеже да појмимо и схватимо, да смо ми – Све.

Да Све никада не би било Све без нас!

Без нас, Све не би било Све, већ – Ништа!