Драган Симовић: Вечно Суштаство Стварања
Лирски записи
Ми, из часа у час, стварамо и обликујемо – својим делима, својим мислима, својим осећањима, речима и сновима – како своју будућност тако и властиту прошлост.
Све се ствара у садашњем тренутку, а садашњи тренутак је повезан, истовремено, и са прошлошћу и са будућношћу.
Садашњи тренутак садржи све тренутке, како прошлости тако и будућности.
Са становишта садашњег тренутка, не постоје ни прошлост ни будућност, јер за садашњи тренутак не постоји време.
Зато садашњи тренутак и јесте вечни тренутак, јесте сама вечност.
Вечност није бескрајно мноштво тренутака; вечност је само овај тренутак, само један једини тренутак!
Са становишта садашњег тренутка, ми, у исти мах, сазерцавамо и претке и потомке; истовремено видимо и једне и друге – и најдаљи преци као и најдаљи потомци јесу наши савременици.
Ми их осећамо, видимо и препознајемо у својему унутарњем бићу – у садашњем тренутку!
Садашњи тренутак – то је језгро унутарњег бића; а језгро унутарњег бића јесте повезано са Језгром Свести.
Језгро Свести – то је Вечно Суштаство Стварања.
Свест и Стварање јесу пројаве Живота, као што је и Живот пројава Свести и Стварања.

