Лирски записи

 

Дошао је тренутак када словенски народи морају да се усредсреде на себе, на развијање свог културног, духовног, војног и економског језгра, на уздизање националне и расне самосвојности и самобитности, те да се више уопште не обазиру на предаторски и варварски Запад.

Словени, као освешћен и самородан род, као словесна и самоникла раса, морају да верују у своје умне, стваралачке и духовне моћи.

Запад је одувек био непријатељски настројен према Словенском Бићу.

Сваки освешћен Словен мора бити свестан тога, да на Западу никада неће имати ни једног јединог пријатеља.

Докле ћемо ми, Словени, умишљати да је Запад – цивилизован свет?!

Кад Запад уопште није цивилизован, а није ни свет, није ни полусвет; Запад је тек петина света!

И шта то има тако вредно, значајно, важно, племенито и мудро на Западу?!

Све је празно и пусто у том предаторском и варварском полусвету.

Све је отуђено и обесмишљено, све је бездушно и безбожно.

Будућност припада словеснким народима.

Ново доба (а то је шеста епоха од потопа Атлантиде) – како је у древним књигама записано – припада словенској раси.