Лирски записи

 

Ми смо дужни да сарађујемо са Природом.

Да, наша је Дужност, наш је Задатак, да припомажемо Природи.

Да ослушкујемо Срце Природе, да живимо усаображено и усаглашено са Мајком Природом.

Ми не смемо да се боримо против Природе, ми не смемо да кротимо Природу, ми не смемо да повређујемо Мајку Природу!

Ово је време, ово је тренутак, кад Мајка Природа покушава да нас уразуми, да нас освести.

Ово је време, ово је тренутак, кад Мајка Природа прочишћава како Саму Себе тако и све нас – Водом,  Живом Водом!

Жива Вода прочишћења, Жива Вода буђења, освешћења и посвећења.

Морамо да се узнесемо на више ступњеве Космичке Свести, Галактичке Свести, Божанске Свести.

Не смемо више да се понашамо неодговорно и бесловесно.

Не смемо више да уцвељујемо и повређујемо Мајку Природу.

Не смемо више да обитавамо у незнању, да обитавамо у пространствима таме.

Природу сагледавајмо и сазерцавајмо као нашу Галактичку Мајку, па ће нам онда и Мајка Природа припомоћи да превазиђемо све муке и невоље овога света.

Ово вам пишем загледан одозго са терасе у свој врт под Водом.

Вода се већ примакла мојему кућном прагу.

Дунав, који се још зове Истер и Фисон, и даље нараста, и све моћнији и све силнији бива.

Мој дом је на четири стотине метара од Дунава.

Ако престанем да пишем, знајте да сам био принуђен да напустим свој дом.