Драган Симовић говори своју поезију: ГОСПОДЕ, МОЈ ГОСПОДЕ!
(Кликни горе!)
Снимљено у панчевачком студију Синише Кокерића, у пролеће 1996.
Напомене Песникове
Ови су стихови рођени у тренутку кад сам душевно тешко боловао, када сам био скоро на граници потпуног распада личности.
Благодарећи овим стиховима, које сам казивао и по стотину пута на дан, ја сам излечио и исцелио самога себе.
Живи ме Бог излечио и исцелио преко ових стихова које сам од Њега примио!
Касније сам сазнао, да ову моју поезију редовно слушају монаси и монахиње у многим србским манастирима, а слушају их, на својим заједничким медитацијама, и полазници разних духовних школа – од Србије преко Русије до Индије.
Не знам зашто вам све ово казујем, али сам осећао потребу да вам кажем!
