Драган Симовић: Песма узвишена и дивотна


Лирски записи

P1200813 

Природа нас не кажњава; Природа нас вазда и свагда учи и опомиње.

Због овог поводња, због ових поплава, због ових усова, клизишта и оброна, не смемо да се љутимо на Природу.

Живимо у складу са Природом, живимо у љубави са Природом, поштујмо Природу и њене законе, па ће и Природа бити благодарна и благородна према нама.

Природа нас свагда благосиља кад год неко добро дело учинимо за њу.

То добро дело може бити и наша племенита мисао, наше дивотно и узвишено осећање према Мајци Природи.

Мислим на све вас, и молим се за све вас.

Јер сви сте ви – ја; и ја сам – сви ви!

Сви смо ми Једно.

Свакога од вас у свом унутарњем бићу препознајем, као што и свако од вас у свом унутарњем бићу мене препознаје.

Оно што бих себи пожелео, то ћу и вама пожелети.

Иза нас, иза сваког од нас, остају само дела љубави, лепоте, и доброте.

Не клонимо духом, не будимо малодушни и лоше воље; верујмо у Створитеља и Великог Духа, верујмо у потомство и у саме себе, па ће нам и живот бити песма, песма узвишена и дивотна!

Постави коментар