Ни за чим

не жалим више.

 

Нестаје један свет

који никада не бејаше био

свет са сврхом и смислом.

 

Празнина и пустош свеудиљ,

с краја на крај света;

 празнина и пустош

у душама људи

који се рађају и умиру

у свету без сврхе и смисла.

 

Ни за чим

не жалим више.

 

Векови минуше као сан,

 као трепет и дрхат јасика

понад језера у сутон.

 

Ни мириса у пољскоме цвећу,

ни плаветног неба у рано пролеће,

ни милости у људима –

одавно нема!

 

Ни за чим

не жалим више.