После свега, гле!

остаде само сан,

и једна песма –

тужна и сетна –

о Србији

које нема

више!

 

После свега, гле!

остаде само слика

плаветног горја

 једног,

у даљини

зелена сутона,

кад багрем бео

цвате!

 

После свега, гле!

сами и сетни

остасмо –

у свету

што

у мрак тоне –

премила

Мајко

Србијо!

 

На водама Словенског Дунава,

на измаку зиме, 7520/2012.