Лирски записи

 

Што год чиниш за себе, чиниш и за човечанство.

Не само за своје претке и потомке; не само за своје ближње и суближње; не само за племе и род, већ, буквално, за свеколико човечанство, и за сва бића ина у свету и световима.

Свака се твоја мисао, свако се твоје осећање, свака се твоја реч, свако се твоје дело трајно уписује у Акашу, и то те прати на свим овостраним и оностраним путевима све до свршетка света и светова, све до свршетка без свршетка.

То што ти, можда, не знаш да је тако, то нема никаквог оправдања.

Немој се изговарати на незнање, јер незнање не може бити никакав изговор за незнање.

Незнање је грех; највећи грех према самоме себи.

Нема већег греха од незнања.

Јер незнање јесте и отац и мајка свих потоњих греха.

Ово су наши Древни знали, зато су давно и записали ову мудрост.

Знали су да је незнање грех над гресима.

Није довољно само веровати – мораш и знати оно у шта верујеш!

Свака вера без знања брзо ишчили.

Само знање чини веру тврдом и постојаном.

Само знање уздиже веру на највиши божански ступањ.

Само знање твори веру живом и вечном.

Сада ти је јасно зашто су наши Древни, зашто су наши Преци били велики и посвећени.

Били су велики и посвећени зато што су у свом бићу, у свом суштаству, у свом срцу објединили веру и знање; зато што је њихова вера происходила из знања, а знање из вере.