Лирски записи

 

01

Људи су се толико удаљили од својега суштаства, тако да их више не препознајемо, и не видимо, као слободна божанска бића.

Не препознајемо их и не видимо као самосвојне и самобитне личности, већ као персоне – као чопоре и крда – без ичега тајинственог, оностраног, самосвојног и самобитног у себи.

 

02

Људи су изгубили своју слободу, зато што су се одрекли сна о слободи.

Онога трена кад су људи престали да сневају о слободи, тада су и престали да буду слободна божанска битија.

 

03

Људи су се својевољно одрекли слободе, зато што нису кадри да живе као слободне и самобитне личности.

Постали су робови својих најнижих нагона, чула, жеља и прохтева.

 

04

Људи су се својевољно одрекли слободе, зато што слобода и није за бесловесне и успаване; слобода је само за пробуђене, освешћене и посвећене.

 

05

Без духовне вертикале, без даноноћног духовног рада на себи, без божанске самосвести, гле, нема ни слободе!

 

06

Пробуђен и освешћен човек не држи до тога шта други мисле о њему.

Њему није стало до мишљења света, нити до било каквих почасти у свету.

За њега је највећа награда то – што је свој на своме, што је самосвојан и непоновљив и, надасве, што је један и једини на властитоме путу.

 

07

Корачај усправо и достојанствено оним путем којим, пре тебе, нико корачао није, а којим ће, после тебе – у некој далекој будућности – многи корачати!