Враћам се

вилинском јату своме,

преко обзорја и зорја,

преко горја и морја;

иза ветрова и киша,

иза громова и муња;

с ону страну туге и сете,

 с ону страну патњи и боли,

с ону страну тишине и шутње.

 

Враћам се

далеким прецима

и боговима далеких предака својих;

враћам се почетку свих почетака

и првобитној светлости

 у пра-водеану живота;

 враћам се роду и племену своме;

 враћам се сновима

и љубавима својим.

 

Враћам се

себи, давно заборављеном;

 враћам се првобитном

обличју и лику својему;

враћам се, враћам

преко снега и леда,

преко морја и горја,

преко обзорја и зорја,

тамо негде,

далеко и све даље,

иза будућих зора,

будућих праскозорја.