Лирски записи

 

Кад наиђу смутна времена, кад у спољноме свету завлада простаклук и бесловесност, кад у људе и народе уђе мржња и зло, тада је освешћеном човеку најбоља заштита – његов тајинствени унутарњи свет, који је стрпљиво и марљиво стварао из својега бића и срца, из своје душе и свести, из својих стваралачких снова и визија.

Пробуђен и освешћен човек, гле! не може ни дана, ни часа, ни трена једнога да живи без љубави.

Ако љубави нема, онда је све у овоме свету, као и у свим иним световима, без сврхе и смисла.

Ако љубави нема, онда је сасвим свеједно: да ли смо смртни или бесмртни, да ли смо пролазни или вечни, да ли смо мудри или луди, да ли смо здрави или болесни.

Заиста, нема живота са сврхом и смислом без љубави!

Живот без љубави и није живот, већ пуко опонашање и подражавање живота.

Али, у свету је све мање љубави и, скоро да у свету више и нема љубави!

Где ћемо пронаћи љубав, ако у спољноме свету више и нема љубави?

Љубав ћемо потражити и пронаћи у свом тајинственом унутарњем свету, у свету који смо стрпљиво и марљиво стварали од најранијег детињства својега.

Тај наш тајинствени унутарњи свет јесте бескрајан, несагледан, неуништив, неосвојив и вечан.

Ако спољни свет – као и сви ини спољни и вештаствени светови – може у трену једноме бити срушен, спаљен и уништен, тај наш тајинствени унутарњи свет, тај свет у нашему срцу, у нашему бићу, и, надасве, у нашој свести, остаје заувек, за сва времена, за све будуће и прошле векове.

И, на концу, тај наш тајинствени унутарњи свет бива записан у Акаши, записан у језгру звезданих јата, записан у Великом Духу Стварања.

Са тим својим тајинстевним унутарњим светом, који смо за овога живота стварали, срешћемо се поново, гле! у једном будућем животу, у једном будућем космичком, галактичком и животном току.

Тај наш тајинствени унутарњи свет јесте наша Карма, наша Усудба, за сва наша будућа рођења.