Драган Симовић: Душа је претежнија од света
Лирски записи
На тренутке ми се учини, да је све залудно и бесмислено у овоме свету.
Учини ми се, да није време за поезију и уметност, да није време за лепоту, доброту и љубав, када је све око нас нас изгубило сваки смисао, и када су људи постали гори од звери.
Знамо да песници и уметници никада ништа нису успели да промене у свету, нити су људе, у било којему времену, успели да поправе, да их учине бољима него што јесу.
Да, заиста, и мени је то одавно знано: песници и уметници никада нису ни могли, нити, пак, желели, да мењају свет и поправљају људе.
Поезија и уметност и није за људе, већ за човека; и није за свет, но за дуушу сушту.
Човек је вреднији од људи, и душа сушта је претежнија од света!
Човеку је потребна поезија, да би изишао из света, и да би се осамио од људи.
Да би у осами и тишини, а далеко од света и људи – кроз поезију, уметност и лепоту – ступио у везу са неким вишим унутарњим световима, где је све са сврхом и смислом, и где влада божански склад и поредак ствари.
Јер, овај свет, овај паклени свет отпалих бића, није једини свет у бескрајним и вечним простраствима ПраВасељене.
Постоји толико других, виших, далеких и тајинствених светова о којима ништа ни слутити не можемо!
Постоји таква лепота и дивота виших, унутарњих и божанских светова; лепота и дивота склада и поретка ствари, што превазилази и надилази и најчудесније наше сневање, сновање и маштање!
Зашто бисмо онда туговали и очајавали због овога света који се распада, и који, можда, и треба да се распада, када знамо да ћемо се – ако ваљано обавимо своје задатке овде и сада – преселити у више, лепше и дивотније светове?!
На бескрајном спиралном путовању кроз далека звездана јата и тајинствене оностране светове, можда ћемо се, само на часе, са сетом или смешком, присетити нашег негдашњег битисања и обитавања у овоме свету.
Нити је овај свет једини свет, нити је овај наш живот у овоме свету једини наш живот!
Мноштво је светова, и мноштво наших живота и животних токова.
Овде смо само на пропутовању, на бескрајном и вечном спиралном путу!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Од песника и уметника, ништа нису и не могу да науче људи и сви они што душе немају .А човек и сви они са душом, којих је веома мало и те како имају шта да науче, поготово од песника . Од сликара , тешко је научити јер су његова дела често пута замршена, па и самом њему понекад неразумљива .
Да ли сам човек и да ли имам душу то би требали да кажу неки посматрачи . Какав је овај наш Песник , у овоме смутном, безумном и бездушном времену, мало је оних који га разумеју , шта говори , шта жели, и шта поручује наш велики Песник .
Сигуран сам да све ово што ради, он то ради за новог човека који ће тек доћи и који ће разумети његове поруке , и биће му важне .
За све време од када пратим нашега Песника и његова стварања, већину порука и казивања сам разумео а понешто и не , и тиме сам проширио своје видике спознаје , визије и погледе на свет, овј видљиви а и онај Невидљиви и тешко разумљиви, у којем се наш Песник најчешће налази и најбоље сналази .
Нема његових дела која се не читају са великом знатижељом и у једном даху, као и исчекивања шта ће нам донети у новом дану .
С Богом да си Песниче врли .