Драган Симовић: Лепота и дивота садашњег тренутка


 

Лирски записи

 12072014687

Све време смо у ишчекивању и страху.

У ишчекивању некога или нечега; у страху од некога или нечега!

Ишчекујемо будућност, јер нам се чини да ће будућност бити боља од садашњости.

Садашњост је пуна брига, страхова и боли.

Пуни смо страхова и брига; толико је у нама страхова и брига, тако да ми више и не живимо!

Садашњост нам уопште није по вољи – тешка је, мучна, суморна и ужасна – зато и хитамо ка некој умишљеној, недостижној и непостојећој будућности.

Свет ће бити бољи – тако су нас од детета учили и васпитавали –  у некој далекој будућности у којој нас неће бити.

Али, те дуго ишчекиване будућности нигде нема!

Једнако као што ни прошлости нема.

Прошлост је прошла, а да то нисмо ни приметили, јер смо све време били усмерени ка будућности.  Будућност се, зацело, још догодила није, а и када се буде догодила – и то ће, опет, бити прошлост која се већ догодила, а да то – поново и, по ко зна који пут поново! – ни приметити нећемо.

Ово је само привидно песничка игра речи, али, ова (привидна!) песничка игра речи погађа саму суштину.

Живот се живи једино у садашњости, једино у овоме тренутку.

Наш живот, наш сушти и непоновљиви живот, дешава се само овде и сада.

Упамтите: само овде и сада!

Све друго је варка, обмана, привид и опсена.

Нема прошлости, нема будућности; постоји само садашњост!

А у садашњости, а у овоме тренутку, као и на овоме месту, нема ни брига ни страхова.

Ми јесмо, ми бивамо, ми живимо – то је садашњи тренутак!

И далека, па и она најдаља будућност, јесте садашњи тренутак.

Те кад нам се и та најдаља будућност буде догодила – и то ће бити само садашњи тренутак!

Уистини, нама се будућност дешава у свакоме трену, а да тога нисмо ни свесни.

Нисмо свесни, зато што нисмо будни.

Када бисмо били будни, онда бисмо живели садашњи тренутак, и осетили бисмо свим бићем својим лепоту и дивоту садашњег тренутка.

Важно је да се ослободимо страха од смрти, али је још важније да се ослободимо страха од живота.

Када се ослободимо најпре страха од смрти, а потом и страха од живота, тада ћемо схватити и осетити да постоји само овај тренутак.

А овај тренутак – то је вечност!

Постави коментар