Лирски записи

 

На чему почива англо-предаторски и англо-рептилски западни полусвет?

Почива на насиљу, сексу, забави, мржњи, страху и злу.

То су највећи умни, духовни и стваралачки домети западног англо-предаторског и англо-рептилског полусвета.

Што више секса и игара, што више мржње, страха и зла.

И да све то, зацело, буде што одвратније, што одурније, што прљавије и што ужасније.

Да се човек што више понизи, што више разгради и рашчини; да се човек изједначи са животињом, са скотом.

Западном англо-предаторском и англо-рептилском полусвету не треба човек који мисли, човек који ствара, човек од духа и душе, већ му треба човеколика животиња, човеколика теглећа марва.

У западном англо-предаторском, англо-рептилском и  јудео-кршћанском полусвету, гле, човек и човечица нису више божанске личности, већ мужјак и женка пасје врсте!

Женски пол, женски секс, женско биће, авај, користи се за најприземније, за најпрљавије, за најгрозније пориве и страсти човеколиких чудовишта мајмунске подрасе.

У стотинама векова дугој повесници човечанства, жена никада не бејаше тако обезвређена и понижена као што је данас у западном мајмунском и предаторском полусвету.

Жена није више човек, није више личност, није више божанство које рађа живот, но предмет животињских страсти; она је само секс, само полни орган!

А Древни су знали, и записали: варвари су и дивљаци сви они народи који немају култ жене и мајке, који не виде жену као богињу, који у жени не препознају божанство које рађа.