Лирски записи

 

01

Истина се односи на Биће, и у вези је са Бићем.

Происходи из Бића, враћа се Бићу, и бива Биће у Бићу.

Зато се никада не питајмо: Шта је Истина, већ: Ко је Истина?

Ако нема Суштог Бића, онда нема ни Суште Истине.

Јер, Истина је увек у нама.

Изван нас нема Истине.

Истина је увек и вазда у Себи Самој – у Бићу Суштом.

Онај ко не открије Истину у свом унутарњем бићу, у својему срцу, заиста, нигде је открити неће!

Творац Истине Суште може бити само Биће Сушто.

Једино Биће твори Истину.

Али и Истина твори Биће.

Биће и Истина творе Једно Друго.

Биће твори Истину, да би Истина творила Биће.

Биће је Биће зато што је Истина; Истина је Истина зато што је Биће.

Биће и Истина нису Двоје, већ Једно Сушто.

 

02

Однос између Човека и Човечице истоветан је односу Бића и Истине.

Човек твори Човечицу, да би Човечица творила Човека.

Мушко и Женско нису Двоје, но Једно Сушто.

Они творе Једно Друго, Они рађају Једно Друго.

Из тог творења и рађања узајамног, рађа се Љубав између Човека и Човечице.

Зато Љубав између Човека и Човечице, Љубав између Двају Бића Суштих, и јесте Највеће Тајинство у Космосу.

(Ово су Знања Древних у Акаши откривена.)