Драган Симовић: Душа и судбина стварају веру


 

Лирски записи

12072014687 

Сваки човек има своју веру.

Привид је и обмана да милиони, да десетине и стотине милиона људи имају једну те исту веру.

Сваки је човек вера за себе.

Сваки човек носи своју веру у срцу.

Његова вера, то је његов поглед на свет, његов однос према животу и смрти.

Спрам човека и вера његова.

И опет: каква вера, такав и човек.

Моја вера јесте моја тајинствена, овострана и онострана повесница, повесница моје душе.

Душа одабира веру; вера одабира душу.

Душа и судбина стварају веру.

Свака вера почива на повести душе.

Вера је истина душе, истинита повесница душе.

Нема ничег измишљеног у вери душе.

Штавише, и измишљено је – истинито!

Снови су најистинитији.

Ништа тако није истинито као снови и машта.

Вера није незнање, већ највиши ступањ знања.

То је оно знање које се никаквим земаљским језиком не може исказати.

Знање које ниједним земаљским језиком, ниједном земаљском уметношћу не можемо изразити, називамо вером.

Религија је нешто сасма друго.

Религија није вера душе и срца.

Религија је онострана вера пресликана у овострани свет.

То је, као када бисмо покушали да препричамо поезију и вилинку, као када би човек покушао да подражава пев и пој птица.

Вера и религија јесу опречности и супротности.

Човек вере и човек религије никада се неће разумети.

Вера исијава из галактичког језгра; религија исијава из језгра Земље.

Вера је сабирање, религија распршивање; вера је синтеза, религија анализа.

Вера је срце и душа, а религија ум и разум.

Само један човек може имати једну веру, док, пак, на стотине милиона људи може имати једну религију.

Човек се никада не одриче своје вере.

За разлику од човека који се никада не одриче своје вере, људи се зарад религије одричу своје вере.

Велика је разлика између човека и људи.

Разлика између човека и људи јесте већа него између Неба и Земље.

Човек је слободан; људи су неслободни.

Човек је загледан у вечност, и тежи ка вечности; људи су загледани у пролазне ствари, и теже ка пролазним стварима.

У човековој вери, гле, човек бива сједињен са Богом, и Једно са Богом; у религији људи, пак, Бог је далеко од људи, и људи су отуђени од Бога.

Ово је виђење, појимање и схватање Песника Вилењака, а ви потражите себе, не поводећи се за Песником Вилењаком.

Постави коментар