Драган Симовић: Рођење Тринаестог Свемира
Лирски записи
Ово је време галактичког буђења и освешћивања.
Време када се сва бића и сва суштаства, заједно са свим сунцима, звездама и планетама у Галаксији, буде и освешћују.
Није буђење и освешћивање само Земље, или, пак, само Сунчевог устројства, већ Свеколике Галаксије.
Време када се Галаксија (наше Звездано Јато) припрема за прелазак на виши ступањ Божанског Стварања; време када Галаксија постаје Свемир (Васиона, Васељена) за себе.
Песнички речено, наша Галаксија постаје упоредни (паралелни) Свемир, усаображавајући се са других Дванаест Свемира у ПраВасељени.
Ми обитавамо у времену када се из наше Галаксије рађа Тринаести Свемир.
Ако то знате (а претпостављам да знате!), онда вам је јасно зашто се све ово дешава у свету на Земљи: зашто је толико зла и мржње, зашто толико блуда, разврата и настраности, зашто толики грозни злочини и ратови, свуда око нас, па и у нама.
Ново доба, о којему одавно приповедају велики хиперборејски песници посвећеници, то је, управо, ово доба – доба настајања Тринаестог Свемира!
СРБСКИ ЖУРНАЛ 
Молим Вас, интересује ме да сазнам нешто више о овој , за мене, загонетки о којој сте писали, о рађању13-оа свемиру! Ето, на жалост, ја не знам о томе ништа! Како да се информишем? На интернету нисам наишла на нешто тако1
Поздрав, Верица Стојиљковић!
О како сам непажљива! Извињавам се због словних грешака: (13-ог свемира) и оне 1 на крају!
Верице драга, о овоме нећеш ништа сазнати из земаљских извора, будући да сам до тог познања дошао данас, у трену, када сам ушао у Акашу.
Ово ми се, данас, као што рекох, уистини, први пут јавило.
И сам се питам, шта сам то рекао, и шта сам то писао?!
Сећаш ли се онога питања још из основне школе: А шта је Песник хтео да каже?
Песник, истовремено, и зна и не зна, шта је хтео да каже, али једно зна: ДА ЈЕ УПРАВО ТО, ШТО ЈЕ НАПИСАО, МОРАО ДА КАЖЕ!
Највише објаве, највиша знања и сазнања долазе из Акаше, у тренуцима песничког и стваралачког надахнућа.
То тако прими и прихвати, или, пак, заувек одбаци.
Нема ти друге!
Ако сам те разочарао – опрости!
Поздрав и благослов од Песника.
Нисам разочарана, никако! Толико сазнања сам овде добила и искрености (што је најважније) да не могу бити разочарана што, ето, тренутно, не могу имати слично искуство! А можда га буде, једном! Хвала!
Овим записом, госп. Симовићу, сте потврдили моја скромна истраживања.
Наша планета Земља, Соларни систем улази у дио Васељене са другачијим фреквенцијама, енергијама. Ово се понавља сваких 25000 година.
Ми смо сведоци тих великих промена.
Све је енергија. Све има вибрације:
свако живо створење, сваки минерал, свака боја, сваки тон, свака реч и тд.
Планета Земља има фреквенције од 7,83 херца. О томе треба погледати Шуманове резонансе (Schumann).
Овај процес се већ постепено дешава и неки људи то примећују од 2003.г.
Земља повећава своје фреквенције и тиме долази и до промена код људи.
Ми тренутно региструјемо или осетимо нашим чулима 3 димензије. Наша остала чула су запостављена, не знамо да их користимо (осим појединаца).
Са овим појавама ми улазимо у 4 и 5 димензију. Наша свест се шири, наша чула се отварају, наша ДНА се мења.
~Све што је скривено, биће откривено~
(Овим се прикључујем постављеном питању од г’ђе Стојиљковић)
Много Вам хвала на Вашим песмама, често их читам.
Пуно поздрава
Татјана
Овим надахнутим коментаром, драга Татјана, све си песнички и зналачки разјаснила.
То је, управо, оно што моје унутарње биће, повезано са Акашом и Језгром Звезданог Јата, одавно наслућује, осећа, појима а, можда, и зна!
Ти и ја смо дошли, скоро, до истоветних познања, само што су нам путеви, привидно, различити.
Оно што сам ја у песничком надахнућу, у песничким визијама видео и описао, Ти си са научног становишта разјаснила.
Дивота једна!
Опрости ми, Татјана, што нисам одмах одговорио на Твој коментар, јер сам га тек вечерас запазио.
Поздрав и благослов од Песника.
Госп. Симовић,
Ваше записе скоро свакодневно погледам, читам, размишљам, па поново тако. Кажете да се некима не допада шта пишете. Морам онда заиста да текстове сачувам. Ако можете, вољела би да ми јавите, ако се то деси. Имате ли моју е-пошту?
Мој предлог би био да направите свој сајт.
Имам још да додам, и у Америци има људи који воле и виде истину.
Све најбоње и пуно поздрава
Татјана
Упс, каже се најбоље, а не најбоње. Извините.
Драга Татјана, видим и осећам, да си Ти племенита и освешћена Душа која зна и следи свој Унутарњи Пут ка ПраСветлости.
То ме радује, веома!
Желим да узрастеш највише што можеш у овом животном току, да досегнеш звездане и божанске висине.
Када будеш у прилици, јави се уредништву СРБског ФБРепортера (Миодрагу Новаковићу или Биљани Диковић), даТи дају моју е-пошту, да ми пишеш, а ја ћу Ти, свакако, одговарати на писма.
Поздрав и благослов од Песника.
Татјана, Твоји су коментари лирика, зато се што чешће јављај!
Ослободи се, опусти се, пиши што више, пиши у песничком заносу и надахнућу.
Ти можеш!
Ти си рођена песникиња!
Госн. Симовићу или још боље
Песниче Звезданих Јата,
Хвала на подршци. Врло дарежљиве речи.
Ја себе не сматрам песником, ту и тамо могу несто написати.
Ја јесам уметник, креативац, сликар, па можда и то има неке везе са поезијом.
Много се бавим отварањем очију, својих, па некад и претерујем. Не волим да седим у мраку и лажи. Додијало ми, па тако много радим на томе. Изучавам овај свет око себе. Читам, размишљам, повезујам. Још од малена се питам шта је ово око мене, откуд ја овде.
Можда некима ово звучи познато.
Пуно поздрава, јавићу се ту и тамо.
Посвећенице Татјана, дивно је све то што си ми испричала о себи.
Одмах сам осетио и препознао посвећеницу у Теби.
Ниси песникиња, али јеси сликарка.
А то је, скоро, једно те исто.
Ја сам се од ране младости дружио са сликарима, да бих, много доцније, открио, да су песници и сликари веома блиски и сродни.
Уосталом, и моја поезија почива на сликама, и у сликама.
Наиме, поезија и вреди онолико колико у њој оностраних песничких и космичких праслика.
Моје се првобитно духовно и онострано буђење одвијало кроз сликарство, кроз сликање и цртање.
У основној сам школи био сарадник дечјих новина и часописа, у којима сам редовно објављивао своје цртеже.
Једно сам време радио и стрип, да бих се у неко доба посветио акварелу.
Акварел доживљавам као лирску песму сликарства.
Многи су велики песници стварали акварел, зато што акварел највише одговара песничком унутарњем бићу.
Стваралаштво је и Твоја и моја духовна вертикала.
Поздрав и благослов од Песника Вилењака.
Господине Симовићу,
Јавила сам се редакцији и оставила е~адресу.
Поздрав и све најбоље
Татјана