Лирски записи

 

Овај свет на Земљи јесте галактичко огледало.

Ово није свет стварности, већ свет привида и опсена, свет огледала.

Све је овде изокренуто, и криво, као у огледалу, а свако је огледало – криво!

Стварност је у горњим световима, и та Стварност се, из горњих духовних и божанских светова, пресликава на Земљу творећи изокренуту, криву стварност.

Древни су говорили, да је овај свет маја, омаја, опсена, илузија, привид и варка.

Нема ни упоришта ни уточишта, а нема ни тачке душевног и духовног ослонца, у овоме свету-огледалу.

Наше упориште и уточиште може бити једино у Јегру Звезданог Јата, једино у вишим, духовним и божанским световима.

Овим светом влада Тама.

Тама притиска Земљу, и сва словесна бића на Земљи.

Пред нашим очима, гле! све се распада, руши и, у прах и пепео расипа.

Распада се и расипа раса, народ, племе, род и породица; руше се и распршују царства, краљевства, државе и све ине заједнице словесних бића.

Тама је је већ поробила човечанство, и нигде у свету нема више слободних народа, слободних племена, слободних људи.

Слободан је још само усамљен човек, степски вук, који се одрекао славе и блага овога света.

Све ове погроме и пошасти, све ове ужасе и грозоте, сва ова безумља и безнађа, на Земљи, преживеће, и надживеће, само усамљен човек на свом унутарњем путу ка Језгру Звезданих Јата.

Усамљен човек који се одрекао овога света и свега што је у овоме свету.

Усамљен човек, гле! јесте једини слободан човек, једини самосвојан и самобитан човек – човек звездане будућности!